Sadržaj

Zevs – otac ljudi i bogova

Uvod

Zevs (grč. Ζεύς), vrhovni bog antičke grčke religije, zauzima centralno mesto u helenskom panteonu kao vladar neba, munje i zakona. Njegov autoritet, često prikazivan kroz gromovnik u ruci, prevazilazi puku dominaciju — on oličava kosmički poredak i načelo božanske pravde.1 Homer ga naziva pater andrōn te theōn te („otac ljudi i bogova“), naglašavajući njegovu ulogu posrednika između božanskog i ljudskog sveta.2 Ujedno, Zevs je figura koja istovremeno spaja moć ratnika, mudrost zakonodavca i strast bića koje, uprkos božanskom statusu, ne beži od ljudskih poriva.3

Etimologija

Ime Zevs (grč. Ζεύς, Zeús) jedno je od najstarijih sačuvanih teonima indoevropskog porekla. Njegov koren potiče od praindoevropskog Dyēus ili Dyēus ph₂tḗr, što znači „Nebeski otac“ ili „Otac nebo“.4 Ovaj koren prisutan je u imenima drugih indoevropskih božanstava, poput latinskog Jupitera (Iūpiter, od Diēus-pater), vedskog Dyaus Pitara, te fragmentarno poznatih ilirskih i tračkih nebeskih bogova, poput potencijalne veze sa tračkim Sabaziosom.5

Kod Homera, Zevs je prikazan kao vrhovno božanstvo povezano sa nebom, i često nazivan „sabiračem oblaka“6, dok Hesiod naglašava njegovu moć kroz grom i munju, simbole nebeske sfere.7 Walter Burkert sugeriše da je Zevsov kult nastao spajanjem indoevropskih elemenata sa minojskim i mikenskim tradicijama8, dok Karl Kerényi naglašava kontinuitet od Dyēus do Zevsa, doživljavajući ga kao arhetip „Oca neba“.9

U mikenskim zapisima (Linear B), poput tablica iz Knososa, ime di-we ili di-wo pojavljuje se u kontekstu žrtvenih ponuda, potvrđujući Zevsov kult u kasnom bronzanom dobu.10

Glavne karakteristike

Zevs, vrhovni bog Olimpa, stoji u srcu grčke mitologije kao složena i moćna figura čija uloga nadilazi puko božanstvo, obuhvatajući kosmički red, pravdu i prirodne sile1. U ovom delu je prikazana višeslojna priroda Zevsa kroz njegove fizičke prikaze, koji zrače autoritetom i božanskom snagom, i književne opise koji ga slave kao „sabirača oblaka“ i gospodara sudbine11. Dalje, istražene su njegove ključne uloge — od čuvara zakona i gostoprimstva do regulatora kosmosa — zajedno sa moćima koje oblikuju nebo i zemlju.

Kroz analizu njegovih karakternih osobina, od pravednosti do strastvenosti, kao i kroz psihološke i arhetipske okvire, rasvetljava se Zevs koji odgovara arhetipu Kralja, čija dvosmislena priroda intrigira i inspiriše12. Bogatstvo antičkih izvora i modernih tumačenja će doprineti pokušaju da se otkrije zašto Zevs ostaje večni simbol moći, reda i božanske složenosti.

Izgled i ikonografija

U klasičnim vizuelnim prikazima, Zevs je zrela, dostojanstvena figura sa bradom, koja simbolizuje autoritet i mudrost13. Njegova idealizovana pojava, kao u Fidijinoj statui Zevsa iz Olimpije, koja spada u jedno od sedam svetskih čuda, odražava mirnu, ali nepokolebljivu moć14. Lice mu često nosi dvostruku prirodu: onu benevolentnog zaštitnika, vidljivog u ulozi čuvara gostoprimstva15, ali i strogog osvetnika, što se između ostalog može videti u načinu na koji je kaznio Prometeja16. Njegovi ključni atributi uključuju:

Munju: Simbol božanske kazne i prosvetljenja, često prikazanu u njegovoj ruci17.
Skiptar: Znak vladavine i suvereniteta, koji naglašava ulogu kralja bogova18.
Orla: Predstavlja glasnika i simbol božanske volje, koji je često prikazan uz Zevsa19.
Tron: Prikazan u skulpturama i vaznim slikarstvima, simbolizujući njegovu vrhovnu vlast20.

Zevsova ikonografija varira po regionalnim tradicijama: u Atini je često prikazan sa Nike, simbolom pobede, dok su u Dodoni njegovi atributi povezani sa proročištem hrasta20. Ovi prikazi naglašavaju njegovu univerzalnu moć i prilagođavanje lokalnim kultovima.

Uloge i funkcije

Zevsove glavne funkcije svrstavaju se u tri sfere:

  1. Suverenitet i zakon: Zevs je čuvar zakona (νόμος), zakletvi i pravde (Δίκαιος Ζεύς), što se vidi u zaštiti gostoprimstva (ξενία) i društvenog poretka21. Njegova uloga čuvara zakletvi ogleda se u kaznama za krivokletstvo, poput onih opisanih u Ilijadi22.
  2. Meteorološka moć: Kao gospodar neba, upravlja kišom, olujama i plodnošću tla, ali i destruktivnom snagom prirode. U Teogoniji, njegova moć nad gromom i munjom naglašava ulogu u plodnosti i kazni17.
  3. Regulator kosmičkog poretka: Zevs održava ravnotežu među bogovima i ljudima, intervenišući u sukobima. U Homerovoj Ilijadi, „Zevsova vaga“ simbolizuje sudbinu (μοῖρα), koju Zevs poštuje, mada je njegova moć nadilazi2324. U Teogoniji on uspostavlja red bez eksplicitne sudbine25.

Karakterne osobine

Zevs je dvosmislen lik: pravedan sudija i zaštitnik slabih, ali i strastveni bog čiji ljubavni poduhvati izazivaju sukobe i stvaraju heroje. Njegovi odnosi sa Herom25, Evropom3 i drugim božanstvima i smrtnicima rađaju figure poput Herakla, ali izazivaju i Herinu ljubomoru. Njegova odlučnost ogleda se u kaznama koje je odredio Prometeju16 i Salmoneju26, dok Homer prikazuje i njegovu emocionalnu složenost — od tuge do srdžbe27.

Zevsova dvosmislenost odražava ravnotežu između reda i haosa: njegovi ljubavni poduhvati donose stvaranje novog (npr. heroji), ali izazivaju i poremećaje, dok kazne učvršćuju kosmički poredak. Ova dinamika čini ga centralnom figurom u grčkoj mitologiji.

Psihološki i arhetipski okvir

U jungovskom smislu, Zevs predstavlja arhetip Kralja, koji spaja solarne (životodavne) i olujne (pročišćavajuće) aspekte, utvrđujući red i pravdu12. Njegova patrijarhalna moć, vidljiva u kaznama poput one (već pomenute) namenjene Prometeju16, uravnotežena je odgovornošću za kosmički poredak28. Njegova moć nije apsolutna; izazovi poput Prometejevog bunta ukazuju na dinamiku autoriteta, gde Zevs mora stalno iznova učvršćivati svoj položaj.

Zevsovi erotski poduhvati odražavaju arhetipsku kreativnu energiju, ali i patrijarhalnu kontrolu, gde svaka pretnja poretku (npr. Tifon) biva sankcionisana. Ova dvojnost čini Zevsa simbolom ravnoteže između stvaranja i discipline, što ga povezuje sa širim indoevropskim konceptima nebeskih bogova29.

Genealogija i porodično stablo

Zevs, vrhovni bog grčkog panteona, potiče iz moćne, ali nestabilne dinastije božanstava koja se u mitološkim predanjima proteže unazad do prvobitnog Kosmosa. Njegovo poreklo usidreno je u složenom nizu kosmogonijskih generacija: prema Hesiodu, Zevs je sin titana Krona i Reje, unuk Urana (Neba) i Geje (Zemlje)30. Njegovi rođaci obuhvataju prvobitne sile poput Okeana i Niks30, dok Hronos (Vreme) nije eksplicitno personifikovan u Hesiodovom narativu. Ovim se njegova loza povezuje sa samim nastankom sveta.

Prema Homeru, Kron je, u strahu od proročanstva da će ga jedno od njegove dece zbaciti, gutao svako novorođenče koje bi mu Reja rodila — redom Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona31. Reja, očajna i vođena željom da sačuva svoje poslednje dete, sklonila se na Krit. Tamo je, prema verziji koju prenosi Apolodor, rodila Zevsa u špilji planine Dikta ili, prema drugoj tradiciji, planine Ida32. Da bi prevarila Krona, umotala je kamen u pelene i dala mu ga umesto deteta, dok su Zevsa Kureti – ritualni ratnici-plesači – štitili plesom i udaranjem oružja o štitove (kako bi sakrili njegov plač)33.

U detinjstvu je Zevs bio poveren nimfi Adrasteji i sestri Ideji, koje su ga hranile mlekom koze Amalteje i medom pčela iz Diktaejske pećine. Ovaj motiv, koji je poznat i iz Kallimahovih himni33, nosi simboliku božanske zaštite i predodređenosti. Moderni autori poput Karla Kerényi-ja ističu da scena skrivenog odrastanja odražava univerzalni mitološki obrazac „deteta-spasitelja“ koje izmiče tiraninu, paralelan pričama o Mojsiju ili Krišni, kao i Dionisovom skrivanju od Here3435.

Kada je odrastao, Zevs je pokrenuo pobunu protiv svog oca, oslobađajući braću i sestre iz Kronovog stomaka. Prema Hesiodu, to je bilo moguće zahvaljujući pomoći koju mu je pružila Geja (ili Metida) u vidu napitka prisile (emetičko sredstvo), zahvaljujući kojem je Kron bio primoran da povrati svoju decu i progutani kamen3637. Ubrzo potom usledila je Titanomahija – desetogodišnji rat između mladih bogova i Titana, u kojem su Zevs i njegova braća, uz pomoć oslobođenih Hekatonhira i Kiklopa, izvojevali pobedu36. Kao znak zahvalnosti, Kiklopsi su Zevsu darovali grom i munju, Hadu kacigu nevidljivosti, a Posejdonu trozubac36.

Zevsovo porodično stablo nakon pobede postaje osnova novog poretka na Olimpu: Hera postaje njegova glavna supruga i kraljica Olimpa25, a iz brojnih brakova i veza rađa se čitav spektar božanstava i heroja – uključujući Atinu25, Apolona i Artemidu (sa Leto)38, Persefona (sa Demetrom)39, Dionisa (sa Semelom)40 i Herakla (sa Alkmene)41. Mitologija se nastavlja: kao beli bik oteo je Evropu na Kretu3; kao labud zaveo je Ledu, majku Helene i Dioskura42; kao zlatna kiša posetio je Danae, majku Perseja, osnivača Mikene43; Io, gonjena Herinom ljubomorom, stigla je do Egipta44; a Kallisto, koju je Hera pretvorila u medveda, postala je sazvežđe45. Trojanski princ Ganimed, očaran Zevsom u liku orla, postao je peharnik Olimpa i sazvežđe Vodolija46. Zevs je progutao Metidu zbog proročanstva, ali je iz njegove glave, koju je Hepajst rascepio, rođena Atina, boginja mudrosti25. Njegova genealogija obuhvata ne samo olimpske bogove već i mnoštvo polubožanskih i smrtnih potomaka, što ga čini centralnom vezom između božanskog i ljudskog sveta. Pretraga i broj potomaka dovode do ideje da je jednostavnije prikazati njegovo porodično stablo u vidu tabele:

Generacija Član Odnos sa Zevsom
Praroditelji Uran (Nebo) Deda po ocu
Geja (Zemlja) Baka po ocu
Praroditelji Uran (Nebo) Deda po majci
Geja (Zemlja) Baka po majci
Roditelji Kron (Saturn) Otac
Reja Majka
Braća i sestre Hestija Sestra
Demetra Sestra
Hera Sestra / supruga
Hades Brat
Posejdon Brat
Supruga Hera Zakonita supruga
Potomci sa Herom Ares Sin
Heba Kći
Eileitija Kći
Potomci sa drugim božanstvima i ljudima Atena Kći (sa Metidom)
Apolon Sin (sa Letom)
Artemida Kći (sa Letom)
Hermes Sin (sa Majom)
Dionis Sin (sa Semelom)
Herakle Sin (sa Alkmenom)
Persefona Kći (sa Demetrom, u pojedinim mitovima)
Helena Trojanska Kći (sa Led)
Persej Sin (sa Danajom)
Minos, Radamantis, Sarpedon Sinovi (sa Evropom)

Zevsov kult

Zevs je bio centralna figura antičke grčke religije, sa kultovima širom helenskog sveta koji su naglašavali njegovu ulogu vladara neba i čuvara zakona20. Njegovi glavni centri obožavanja bili su Dodona, gde su sveštenici tumačili božansku volju kroz šuštanje svetog hrasta47, i Olimpija, gde je Fidijina statua bila srce Panhelenskih igara, festivala u čast Zevsa koji su okupljali Grke svake četiri godine14. U Delfima, Zevs je delio proročište sa Apolonom, a u Atini je slavljen kroz Diia festival, koji je uključivao procesije i žrtve48.

Rituali su uključivali žrtvovanje bikova, ovnova i drugih životinja, simbolizujući Zevsovu moć i plodnost49. U Dodoni, ptice i listovi hrasta služili su za proročanstvo, dok su u Olimpiji žrtve praćene atletskim takmičenjima1447. Regionalne varijacije su bile izražene: u Labraundi, štovan je sa dvoglavom sekirom, naglašavajući ratnički aspekt50. Ovi kultovi su učvršćivali društveni poredak, sa Zevsom kao zaštitnikom zakletvi i gostoprimstva, čiji su prestupnici kažnjavani božanskom osvetom21.

Mitologija

Osim mita koji govori o genealogiji i okolnostima Zevsovog rođenja, postoji čitav niz mitova u kojima Zevs ima ključnu ulogu i koje vredi ispitati nešto detaljnije. Osvrt će biti prevashodno fokusiran na one najvažnije:

Borbe za očuvanje vlasti

Pobeda nad Titanima nije bila kraj. Iz Gee su rođeni Giganti, divovi što dodiruju oblake, ali su ih bogovi, uz Heraklovu pomoć, porazili, kao što je prikazano na Pergamonskom oltaru51. Najstrašniji izazov bio je Tifon, stvorenje zmijskog tela i očiju što ispaljuju vatru i ruku što dosežu zvezde. Zevs ga je zasuo munjama i bacio pod Etna, gde mu dah izaziva erupcije525354. Ove borbe učvrstile su Zevsovu kosmičku vlast55.

Odnos s ljudima i kazne

Zevs je nadzirao ljude, kažnjavajući one koji krše božanski poredak. Pravi primer je Prometej, koji je prevario Zevs tako što je dao ljudima meso umesto kostiju pri žrtvi i ukrao vatru s Olimpa. Zevs ga je potom prikovao za stenu, gde mu je orao kljucao jetru16. Dalje, stvorio je Pandoru, prvu ženu, čiji je pithos oslobodio sve bede, ostavivši samo Nadu56. Kada su ljudi postali izopačeni, Zevs je poslao potop, ali je poštedeo Deukaliona i Piru, koji su, po naredbi proročištva u Delfima, bacanjem kamenja „Majke Zemlje“ uspeli da obnove ljudski rod57. Likaon, koji je ponudio Zevsu ljudsko meso, bio je pretvoren u vuka45; Salmonej, koji je imitirao munje, bio je pogođen gromom26; Iksion, koji je poželeo Heru, bio je vezan za vatreni točak58; a Tantal, koji je ukrao ambroziju i otkrio božanske tajne, bio je osuđen na večnu glad u Hadu5960.

Zevs kao sudija i kosmički poredak

Kao Zeus Xenios, Horkios i Dikaios, Zevs je nadzirao gostoprimstvo, prisege i pravdu, kažnjavajući one koji krše društveni i božanski poredak1522. U Trojanskom ratu, balansirao je sudbine na „Zevsovoj vagi“, podržavajući Trojance zbog Tetidinih molbi, ali poštujući Moire, koje su po nekim izvorima bile njegove kćeri, što će imati kobne posledice po Hektora i Ahileja2361.

Njegovi heroji — Minos (Kreta), Epaf (Egipat), Aiakos (Egina), Persej (Mikena), Herakle (Heraklidi) — povezivali su gradove s božanskim poreklom62. U filozofskim tradicijama, Zevs je dobio dublje značenje: u orfičkoj misli, guta Faneta, svetlost, i ovim činom uspeva da rekonstruiše kosmos i postane sve63; stoici su ga videli kao logos, racionalni zakon svemira64, dok je za Platona bio božanski um65. Od gromovnika do večnog principa, Zevs ostaje simbol univerzalnog poretka66.

Literatura

Primarni izvori

  1. Homer. Ilijada. Preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924. ISBN 978-0-674-99579-6.
  2. Homer. Odiseja. Preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1919. ISBN 978-0-674-99561-1.
  3. Hesiod. Teogonija. Uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966. ISBN 978-0-19-814169-3.
  4. Hesiod. Radovi i dani. Preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914. ISBN 978-0-674-99063-0.
  5. Hesiod. Fragmenta. Uredili R. Merkelbach & M. L. West, Oxford University Press, 1967. ISBN 978-0-19-814035-1.
  6. Apolodor. Biblioteka. Preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921. ISBN 978-0-674-99135-4.
  7. Kallimah. Himna Zevsu. Preveo A. W. Mair, Loeb Classical Library, 1921. ISBN 978-0-674-99143-9.
  8. Homerske himne. Preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914. ISBN 978-0-674-99063-0.
  9. Euripid. Bakhe. Preveo Arthur S. Way, Loeb Classical Library, 1912. ISBN 978-0-674-99111-8.
  10. Ajshil. Okovani Prometej. Preveo Herbert Weir Smyth, Loeb Classical Library, 1926. ISBN 978-0-674-99134-7.
  11. Pindar. Pitia. Preveo William H. Race, Loeb Classical Library, 1997. ISBN 978-0-674-99564-2.
  12. Pindar. Olimpijske ode. Preveo William H. Race, Loeb Classical Library, 1997. ISBN 978-0-674-99564-2.
  13. Pindar. Nemejske ode. Preveo William H. Race, Loeb Classical Library, 1997. ISBN 978-0-674-99564-2.
  14. Ovid. Metamorfoze. Preveo Frank Justus Miller, Loeb Classical Library, 1916. ISBN 978-0-674-99101-9.
  15. Herodot. Istorije. Preveo A. D. Godley, Loeb Classical Library, 1920. ISBN 978-0-674-99130-9.
  16. Pausanias. Opis Grčke. Preveo W. H. S. Jones, Loeb Classical Library, 1918. ISBN 978-0-674-99104-0.
  17. Orfički fragmenti. Uredio Otto Kern, Weidmann, 1922.
  18. Cicer. O prirodi bogova. Preveo H. Rackham, Loeb Classical Library, 1933. ISBN 978-0-674-99111-8.
  19. Platon. Timaeus. Preveo R. G. Bury, Loeb Classical Library, 1929. ISBN 978-0-674-99191-0.

 

Sekundarni izvori

  1. Boardman, J. (1985). Greek Sculpture: The Classical Period. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-20198-5.
  2. Burkert, W. (1985). Greek Religion. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-36281-9.
  3. Jung, C. G. (1959). Archetypes and the Collective Unconscious. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01833-1.
  4. Kerényi, K. (1951). The Gods of the Greeks. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-27048-6.
  5. Neumann, E. (1990). The Origins and History of Consciousness. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01761-7.
  6. Ventris, M. & Chadwick, J. (1973). Documents in Mycenaean Greek. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-08558-8.
  7. West, M. L. (2007). Indo-European Poetry and Myth. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-928075-9.

 

Reference 

  1. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 71–75, 885–900: Zevsova uloga u kosmičkom poretku i pravdi.[↩][↩]
  2. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stih I.544: „pater andrōn te theōn te“ (otac ljudi i bogova).[↩]
  3. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi XIV.315–328: Zevsova strastvena priroda.[↩][↩][↩]
  4. Hesiod. Radovi i dani. Preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914. ISBN 978-0-674-99063-0.[↩]
  5. Hesiod. Fragmenta. Uredili R. Merkelbach & M. L. West, Oxford University Press, 1967. ISBN 978-0-19-814035-1.[↩]
  6. Apolodor. Biblioteka. Preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921. ISBN 978-0-674-99135-4.[↩]
  7. Kallimah. Himna Zevsu. Preveo A. W. Mair, Loeb Classical Library, 1921. ISBN 978-0-674-99143-9.[↩]
  8. Homerske himne. Preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914. ISBN 978-0-674-99063-0.[↩]
  9. Euripid. Bakhe. Preveo Arthur S. Way, Loeb Classical Library, 1912. ISBN 978-0-674-99111-8.[↩]
  10. Eshil. Okovani Prometej. Preveo Herbert Weir Smyth, Loeb Classical Library, 1926. ISBN 978-0-674-99134-7.[↩]
  11. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stih I.511: Epitet „sabirač oblaka“ (nephelegereta).[↩]
  12. Jung, C. G. (1959), Archetypes and the Collective Unconscious, Princeton: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-01833-1, str. 79–114: Zevs kao arhetip Kralja.[↩][↩]
  13. Boardman, J. (1985), Greek Sculpture: The Classical Period, London: Thames & Hudson, ISBN 978-0-500-20198-5, str. 45–50: Zevsov izgled i Fidijina statua.[↩]
  14. Pausanias, Opis Grčke, preveo W. H. S. Jones, Loeb Classical Library, 1918, ISBN 978-0-674-99104-0, knjiga V.14.5–10, V.21.10: Zevs u Olimpiji.[↩][↩][↩]
  15. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi IX.181: Zevs kao čuvar gostoprimstva.[↩][↩]
  16. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 521–616: Kazna Prometeja.[↩][↩][↩][↩]
  17. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 504–506: Zevsova povezanost s gromom i munjom.[↩][↩]
  18. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi II.101–102: Skiptar kao simbol vlasti.[↩]
  19. Homer, Odiseja, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1919, ISBN 978-0-674-99561-1, stihovi II.146–147: Orao kao Zevsov simbol.[↩]
  20. Burkert, W. (1985), Greek Religion, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-36281-9, str. 125–131: Sinteza indoevropskih i minojsko-mikenskih elemenata u Zevsovom kultu.[↩][↩][↩]
  21. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 85–103: Zevs kao čuvar zakona i gostoprimstva.[↩][↩]
  22. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi IV.160–168: Zevs kao čuvar zakletvi.[↩][↩]
  23. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi VIII.69–74: „Zevsova vaga“ i sudbina.[↩][↩]
  24. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi XVI.433–438: Zevsova moć iznad sudbine.[↩]
  25. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 886–900: Atena i Metida.[↩][↩][↩][↩][↩]
  26. Hesiod, Fragmenta, uredili R. Merkelbach & M. L. West, Oxford University Press, 1967, ISBN 978-0-19-814035-1, fragment 30: Kazna Salmoneja.[↩][↩]
  27. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi I.517–521, I.44–52: Emocionalna složenost Zevsa.[↩]
  28. Neumann, E. (1990), The Origins and History of Consciousness, Princeton: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-01761-7, str. 186–197: Zevsova uloga u kosmičkom poretku.[↩]
  29. West, M. L. (2007), Indo-European Poetry and Myth, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-928075-9, str. 166–170: Etimologija imena Zevs i povezanost s Dyēus i drugim indoevropskim božanstvima.[↩]
  30. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 116–138, 453–500: Zevsovo poreklo i genealogija.[↩][↩]
  31. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi XV.187–193: Kronovo gutanje dece.[↩]
  32. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga I.1.6–7: Zevsovo rođenje na Kritu.[↩]
  33. Kallimah, Himna Zevsu, preveo A. W. Mair, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99143-9, stihovi 48–52: Zevsovo detinjstvo i Amalteja.[↩][↩]
  34. Kerényi, K. (1951), The Gods of the Greeks, London: Thames & Hudson, ISBN 978-0-500-27048-6: Kontinuitet od Dyēus do Zevsa i arhetip „Oca neba“.[↩]
  35. Homerske himne, preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914, ISBN 978-0-674-99063-0, stihovi 1–9: Dionisovo skrivanje od Here (Himna Dionisu).[↩]
  36. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 459–491: Titanomahija i oslobađanje Zevsove braće i sestara.[↩][↩][↩]
  37. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga I.2.1: Detalji Titanomahije.[↩]
  38. Homerske himne, preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914, ISBN 978-0-674-99063-0, Himna Apolonu: Apolon i Artemida.[↩]
  39. Homerske himne, preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914, ISBN 978-0-674-99063-0, Himna Demetri: Persefona i Demetra.[↩]
  40. Euripid, Bakhe, preveo Arthur S. Way, Loeb Classical Library, 1912, ISBN 978-0-674-99111-8: Dionis.[↩]
  41. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga 2.4.8: Herakle.[↩]
  42. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga 3.10.7: Helena Trojanska.[↩]
  43. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga 2.4.1: Persej.[↩]
  44. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga II.1.3: Io i Epaf.[↩]
  45. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga III.8.2: Kallisto.[↩][↩]
  46. Homer, Ilijada, preveo A. T. Murray, Loeb Classical Library, 1924, ISBN 978-0-674-99579-6, stihovi XX.232–235: Ganimed.[↩]
  47. Herodot, Istorije, preveo A. D. Godley, Loeb Classical Library, 1920, ISBN 978-0-674-99130-9, knjiga II.52: Dodona i hrastovo proročište.[↩][↩]
  48. Burkert, W. (1985), Greek Religion, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-36281-9, str. 130–135: Diia festival u Atini i žrtve Zevsu.[↩]
  49. Burkert, W. (1985), Greek Religion, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-36281-9, str. 125–128: Žrtve bikova i rituali u Zevsovim hramovima.[↩]
  50. Herodot, Istorije, preveo A. D. Godley, Loeb Classical Library, 1920, ISBN 978-0-674-99130-9, knjiga V.92: Labraunda i dvoglava sekira.[↩]
  51. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga I.6.1–3: Gigantomahija i Tifon.[↩]
  52. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 820–880: Borba s Tifonom.[↩]
  53. Pindar, Pitia, preveo William H. Race, Loeb Classical Library, 1997, ISBN 978-0-674-99564-2, ode I.15–28: Tifon pod Etnom.[↩]
  54. Burkert, W. (1985), Greek Religion, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-36281-9, str. 128–130: Zevsova kosmička vlast.[↩]
  55. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 881–885: Zevs kao simbol univerzalnog poretka.[↩]
  56. Hesiod, Radovi i dani, preveo Hugh G. Evelyn-White, Loeb Classical Library, 1914, ISBN 978-0-674-99063-0, stihovi 42–105: Pandora i Prometej.[↩]
  57. Ovid, Metamorfoze, preveo Frank Justus Miller, Loeb Classical Library, 1916, ISBN 978-0-674-99101-9, knjiga I.163–415: Potop i Deukalion.[↩]
  58. Pindar, Pitia, preveo William H. Race, Loeb Classical Library, 1997, ISBN 978-0-674-99564-2, ode II.21–48: Ixion i vatreni točak.[↩]
  59. Pindar, Olimpijske ode, preveo William H. Race, Loeb Classical Library, 1997, ISBN 978-0-674-99564-2, ode I.60–64: Tantalova kazna.[↩]
  60. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjiga II.1.1: Likaon pretvoren u vuka.[↩]
  61. Hesiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 901–906: Moire kao Zevsove kćeri.[↩]
  62. Apolodor, Biblioteka, preveo James G. Frazer, Loeb Classical Library, 1921, ISBN 978-0-674-99135-4, knjige II.1.3, I.4.2, II.4.8, II.5.1: Zevsovi heroji i njihovo povezivanje s polisima.[↩]
  63. Orfički fragmenti, uredio Otto Kern, Weidmann, 1922, fragment 168: Zevs i Fanes u orfičkoj kosmogoniji.[↩]
  64. Cicer, O prirodi bogova, preveo H. Rackham, Loeb Classical Library, 1933, ISBN 978-0-674-99111-8, knjiga II.63–72: Zevs kao logos u stoičkoj filozofiji.[↩]
  65. Platon, Timaeus, preveo R. G. Bury, Loeb Classical Library, 1929, ISBN 978-0-674-99191-0, 40d: Zevs kao božanski um.V[↩]
  66. esiod, Teogonija, uredio M. L. West, Oxford Classical Texts, 1966, ISBN 978-0-19-814169-3, stihovi 881–885: Zevs kao simbol univerzalnog poretka.[↩]