I. Operacija „Valkira“ – neuspešni pokušaj atentata na Hitlera
Dana 20. jula 1944. godine, u vojnom štabu poznatijem kao Vučja jazbina (Wolfsschanze) koji se nalazi u Istočnoj Pruskoj, nemački oficir Klaus fon Štaufenberg je postavio eksplozivnu napravu u Hitlerovu konferencijsku sobu. Ovaj čin bio je deo Operacije Valkira, sveobuhvatnog plana koji su osmislili visoki oficiri Vermahta sa ciljem da se ukloni Hitler i preuzme kontrola nad državom.
Cela operacija je bila relativno složena i zahtevala je dobru organizaciju i pripremu: nakon atentata trebalo je aktivirati plan „Valkira“, zvanično osmišljen od strane Vrhovne komande kopnene vojske (OKH) još 1942. godine. Plan “Valkira” je bio deo rezervnih planova Vermahta za slučaj unutrašnjih nemira u Rajhu (npr. pobune stranih radnika, sabotaže ili ustanka logoraša), zamišljen kao sistem mobilizacije rezervnih trupa radi očuvanja reda u opisanim okolnostima.
Zaveraši (među njima najistraknutiji von Štaufenberg, Olbriht, Bek, fon Treskov i drugi) su shvatili da ne mogu izvesti državni udar bez zvanične legitimacije. Zato su hteli da iskoriste upravo plan „Valkira“. Evo i načina na koji su to zamislili:
-
Ubijanje Hitlera → prvi korak. Njegova smrt bi stvorila trenutni vakuum i paniku.
-
Lažno obaveštenje trupama → odmah nakon eksplozije trebalo je proširiti vest da je Hitler ubijen u atentatu SS-a i da su SS jedinice digle ustanak u Berlinu.
-
SS (pod Himlerom) je u tom trenutku već bio omražen u mnogim delovima vojske.
-
Poruka je trebalo da bude sledeća: „Führer je mrtav, klika partijskih vođa (SS jezgro) je odgovorna za izdaju. Naređeno je razoružanje/hapšenje SS i preuzimanje vlasti pod Valkirom“. “
-
-
Aktivacija plana „Valkira“ → uz pomoć generala Olbrihta, naređenje bi bilo izdato kao da dolazi direktno iz Generalštaba:
-
Rezervna armija (Ersatzheer) bi bila mobilisana.
-
Trupe bi bile poslate da razoružaju SS i „spasu Rajh od izdaje“.
-
-
Zauzimanje Berlina → trupe bi verovale da izvršavaju zakonito naređenje. U stvarnosti, ideja je bila da:
-
zauzmu Berlin,
-
okupiraju ključne zgrade (ministarstva, radio, Gestapo),
-
stave van snage SS i Gestapo.
-
-
Nova vlast → kada bi trupe izvršile zadatak, zaverenici bi u Berlinu proglasili nacionalnu vladu (predviđeni lider je bio general Ludvig Bek kao privremeni šef države, dok su za kontakte sa Saveznicima računali na Karla Fridriha Gerdelera i druge civile iz kruga otpora).
Međutim, sudbina im nije bila naklonjena tog 20. jula 1944. godine. Eksplozija jeste ranila Hitlera, ali ga nije ubila — sto ispod kojeg je bila postavljena bomba ublažio je udar. Već nekoliko sati kasnije, vest da je Hitler živ uništila je veru u uspeh operacije. Zavera je neslavno propala, a učesnici su uhapšeni i pogubljeni. Među njima bio je i fon Štaufenberg, koji je streljan iste noći. Operacija Valkira ostala je upamćena kao jedan od najsmelijih pokušaja da se Nemačka (i ostale zemlje koje su bile pogođene ratom) spasi od nacističkog režima, delovanjem iznutra.
II. Zašto „Valkira“? – amalgam mita i ideologije
Naziv operacije nije bio slučajan. „Valkira“ (nem. Walküre) potiče iz germanske i nordijske mitologije, ali je u nemačkoj kulturi naročito snažno zaživeo posredstvom umetničkog rada Riharda Vagnera.
Vagner je bio jedan od omiljenih kompozitora Adolfa Hitlera. U njegovo stvaralaštvo se ubraja i čuvena tetralogija „Prsten Nibelunga“ (Der Ring des Nibelungen), čiji je drugi deo upravo opera „Die Walküre“ (Valkira, premijerno izvedena 1870. godine). Njegova muzika i mitološki motivi snažno su uticali na nacističku svest i estetiku – kroz oživljavanje slika heroizma, sudbine i borbe, koje su nacisti koristili za razvoj sopstvene propagande.
Sam naziv „Valkira“ evocirao je disciplinu, sudbinsku misiju i ideju ratničkog poziva višeg reda — viziju koja se savršeno uklapala u manir OKH, da vojnim planovima daje kodna imena preuzeta iz mitologije ili simboličkih pojmova. Iako su oficiri okupljeni oko fon Štaufenberga delovali iz prevashnodno patriotskih, a ne nacističkih pobuda, sȃm jezik i simbolika ostali su duboko ukorenjeni u nemačkom kulturnom imaginarijumu oblikovanom Vagnerom i mitologijom.
III. Valkire u nordijskoj mitologiji
U nordijskoj mitologiji, valkire (staronord. valkyrjur, „one koje biraju pale“) predstavljaju mitološka bića, božanske ratnice koje su služile Odinu (vrhovni bog u nordijskog mitologiji). Njihova uloga bila je da odluče ko će od poginulih ratnika biti odveden u Valhalu — dvor gde su se okupljali samo najhrabriji, u vidu pripreme se za poslednju bitku na Ragnaröku.
Valkire su prikazivane kao moćne, nadzemaljske figure, istovremeno strašne i uzvišene. Neki izvori (predanja) ih opisuju kao krvave i surove, drugi kao lepe i blistave zaštitnice heroja. One simbolizuju sudbinu, izbor i večnu borbu, što je verovatno privuklo Vagnera kada je tražio figure koje će u njegovim operama ujediniti mit i imaginaciju kroz muziku.
Za Vagnera, valkire nisu bile samo mitološki likovi, već arhetip ratničkog duha i večnog sukoba, a upravo ta estetika kasnije je pronašla plodno tle unutar nacističke ideologije koja je glorifikovala rat i smrt za „višu svrhu“.
Zaključak
Operacija Valkira ostala je upamćena kao neuspešni, ali istorijski značajan (možda i najznačajniji) pokušaj da se zaustavi Hitler. Ipak, njen naziv otkriva koliko su duboko mitologija i umetnost prožete kroz nemačku političku i kulturnu svest.
Vagnerova opera, inspirisana nordijskim valkirama, oblikovala je simboliku koja je nacistima — i njihovim protivnicima unutar Nemačke — delovala moćno i prikladno. Mitološke ratnice koje su birale sudbinu palih ratnika postale su, vekovima kasnije, metafora za ljude koji su pokušali da preusmere sudbinu čitave nacije.
Iako je cela operacija propala na način koji niko nije mogao da predvidi do kraja, naziv „Valkira“ ostaje snažna veza između istorijske borbe protiv tiranije, kulturnog nasleđa Vagnera i mitskih figura nordijskog panteona.